Maja MS's Slidely by Slidely Slideshow
ДЕЦА СУ УКРАС СВЕТА
Нема света ни планете
Где не може стићи дете,
Јер све дечје стазе воде
Од игре до слободе.
Цвеће је украс баште
Лептир је украс цвета,
А деца пуна маште
Деца су
Украс света...
Лепе песме тихе тајне
Све љубави важне сјајне,
Нека плану нек' се роде
Од игре до слободе.
Цвеће је украс баште
Лептир је украс цвета,
А деца пуна маште
Деца су
Украс света.
АЛА ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ
Ала је леп
Овај свет,
Онде поток,
Овде цвет;
Тамо њива,
Овде сад,
Ено сунце,
Ево хлад!
Тамо Дунав,
Злата пун,
Онде трава,
Овде жбун,
Славуј песмом
љуља луг.
Ја га слушам
И мој друг.
БРАЋУ НЕ ДОНОСЕ РОДЕ
Једног дана решио мој тата
За рођендан да ми купи брата.
Питао је у дућану где продају суву храну
И купус из срема, али рекли су му: нема.
Једног дана решио мој тата
За рођендан да ми купи брата.
Питао је у банату, тразио у интернату
Ишао до срема, али рекли су му: нема.
Онда једног лепог дана
Дође мама насмејана
Право из породилишта као да то није ништа
И рече са врата: доносим ти брата.
А тата?
А тата ко тата
А тата збори опет: доста је било бајке.
Браћу не доносе роде већ их рађају мајке.
ЧИЧА И ЧАЈ
Чича има обичај
да са румом пије чај,
онда мало јаче виче
и ловачке прича приче.
Деца да би чула приче
окупе се око чиче,
Чича оне који буче
За чуперак често вуче.
ДЕТЕ
Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.
Нећете ми веровати
И велики песник Гете
Некада је био беба
И веома немирно дете.
Бркати хајдук Вељко
Што је злотвору прашио пете
У почетку је сисао палац
И био немогуће дете.
Јунаци космоса
Што лете на друге планете
Прво су седели на ношама
А после су сели у ракете.
Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.
ГОЛЕМА РЕПА
Сејо деда репу
Одмах после кише,
Порасла му репа
Какве нема више,
Тако је то кад се сеје
Одмах после кише.
Тад се деда посла лати,
Па отиде репу брати.
Трза, трза, - ал' му труд
Беше узалуд.
Позва деда бабу,
Баба зграби деду,
Деда зграби репу.
Трза, трза, - ал' му труд
Беше узалуд.
Позва деда малу Јулку,
Јулка зграби бабу,
Баба зграби деду,
Деда зграби репу.
Трза, трза, - ал' му труд
Беше узалуд.
Позва Јулка куцу Зујку,
Зујка зграби Јулку,
Јулка зграби бабу,
баба зграби деду,
Деда зграби репу.
Трза, трза, - сад му труд
Није био узалуд.
Деда рече: Ево је -
Целог јутра пево је.
Баба пола одсече
Да је скува довече.
ЈУНАК ЗЕКА
Одмаглио зека кроз шуму да скита,
ни маму ни тату
не стиже да пита.
Јурцао је лево, јурцао је десно
к'о да је у шуми
за зечеве тесно!
Ко зна где све није завукао њушку,
дирнуо је храбро
и ловчеву пушку.
Једнога је вука чупнуо по репу
и јурио пољем тета-лију лепу.
Да л' је икад било,
тако храброг зеца,
ил' су њега овде нацртала деца?!
Шта је даље било, види се из књиге,
јунак зека спава, не море га бриге!
КАД ПОРАСТЕШ ШТА ЋЕШ БИТИ
Кад порастеш шта ћес бити,
мораш једном одлучити.
Знај учитељ или лекар,
није исто што и пекар.
Да би лекар мог'о бити,
мораш доста научити.
Учитељи пуно знају,
зато деци знање дају.
Пекар раном зором рани,
да нас хлебом све нахрани.
Занимања разних има,
али знање, треба свима.
Зато, ако добро учиш,
ти ћес лако да одлучиш.
КАД САМ БИО ВЕЛИКИ
Кад сам ја био велики,
баш сам правио многа чуда!
Пео сам се,
на пример,
на разна брдовита брда
и - свуда!
Истукао сам једног дивљег лава
- без прута.
Био сам на Месецу два пута,
а можда и три пута.
После сам и на јужни пол пловио.
Ту сам дурбином кита приметио.
Није ни трепнуо
- а већ сам га уловио!
Осталим сам китовима запретио.
Кад сам ја био велики,
тата је морао сваки дан да се умива.
Победио сам једног гусара.
Победио сам једног дива!
Победио сам... још једног дива!
И сваки див је плак'о.
И све тако...
Кад сам ја био велики,
могао сам целу улицу да истучем.
Могао сам са куће кров да скинем.
Могао сам сваког кера за ухо да повучем.
Могао сам слона за сурлу да уштинем.
А можда: и два слона да уштинем!
Кад сам ја био велики,
нико није смео да ме по млеко шаље!
Кад сам ја био велики...
Кад сам ја био велики...
Е - не знам даље.
КАД СИ СРЕТАН
Кад си сретан лупни дланом ти од длан
Кад си сретан лупни дланом ти од длан
Кад си сретан и кад желиш, с другим делит срећу сву
Кад си сретан лупни дланом ти од длан
Кад си сретан прстима пуцкетај ти
Кад си сретан прстима пуцкетај ти
Кад си сретан и кад желиш, с другим делит срећу сву
Кад си сретан прстима пуцкетај ти
Кад си сретан колена потапшај ти
Кад си сретан колена потапшај ти
Кад си сретан и кад желиш, с другим делит срећу сву
Кад си сретан колена потапшај ти
Кад си сретан лупни ногама од под
Кад си сретан лупни ногама од под
Кад си сретан и кад желиш, с другим делит срећу сву
Кад си сретан лупни ногама од под
Кад си сретан викни гласно сад ура
Кад си сретан викни гласно сад ура
Кад си сретан и кад желиш, с другим делит срећу сву
Кад си сретан викни гласно сад ура
Кад си сретан ти понови ово све
Кад си сретан ти понови ово све
Кад си сретан и кад желиш, с другим делит срећу сву
Кад си сретан ти понови ово све
КАО МАМА
Што си љута мама
ти на своју клинку,
веруј, нисам хтела
да уништим шминку.
Пробала сам мало
оне твоје креме,
оловке за очи,
ружеве, парфеме.
А хаљина твоја
у црвеној боји
уз штиклице танке
баш ми лепо стоји.
Мало је дугачка
па сам на њу стала,
само сам је мало
с краја поцепала.
Рукавице беле
остале су целе,
а бисери ситни,
зар су они битни?
И скупа помада
што лепо мирише
овај кармин с уста
нешто слабо брише.
Опрости ми, мама,
немој љута бити,
хтела сам да будем
мало као и ти.
КО МЕ РОДИО
Мама каже да сам девет месеци
у њеном стомаку била и
да ме она у породилишту родила.
Бака прича да ме је она лично
испред улазних врата пронашла
када је ујутру из стана изашла.
Њена лабава прича није опстала,
не даје ни мало тачан одговор
како сам стварно настала.
Тата каже да ме донела рода,
као са мном дуго летела
па право у креветац слетела.
Можда је њега донела рода,
у друштву или сама, али ја знам
да ме родила моја Мама.
КУПАЊЕ
Ала је то дивота
Кад се ко окупа!
- Што се не би купали,
Вода није скупа!
Морамо се купати,
Прљавштину стрести,
- Нечистоћа привлачи
Рђу и болести.
Зато је мајка спремила
Воду, - али млаку,
Зато је окупала
Свога малог Лаку.
А сад вели: - Цицу ми
Пуштати не смете,
Јер ће мислит да је сир,
Појешће ми дете.
Куцову је слободно,
Нек се заиграва,
Он ће Лаку чувати
Кад легне да спава.
А старији, Андреја,
Он се већем свукао,
Што га већ не купају,
Чисто би се туко.
Чекај, чекај, Андреја,
Док обришу Лаку,
Ти ћес онда добити
Другу воду млаку.
Лака ће се у колевци
Топити у сласти,
А шта буде сневао
Неће ником каз'ти.
МАЧАК ИДЕ МИШУ У СВАТОВЕ
Женио се млади миш
У селу Шалали;
Водили су девојку, -
Мачка нису звали.
Мачак реко: "Чекајте
И госта незвана!"
У сонице упрего
Четири зекана.
Па појури сватовски
По том путу белом,
У паради највећој,
С породицом целом.
Али неко поручи
Мишу брзојавом:
"Сакријте се, сватови,
Не шал'те се главом"!
Мачак стиже прекасно, -
Јер за часак тили
Весели су сватови
Сви у рупи били.
"Многа лета" чуло се
Све до зоре саме,
Из местанца сигурног
Из рупине таме.
МАЛИ БРАТА
Дочепо се мали брата
Очевога сата,
А сат је од злата,
Па има и врата.
Ала је то лепо!
А на уво кад га метне,
Тад се чује нека звека,
Сат говори: Тика-така!
Брата мисли, хоће млека.
Ала је то мудро!
Залио га слатким млеком
Неколико пути,
Брата мисли, сат се најео,
па сад зато ћути.
Ал' се разумемо!
Сад су пуни обадвоје,
И сатић и брата,
Обадвоје сада ћуте,
А кад дође тата
- Ал' ће бити гужве!
МАТЕРИНА МАЗА
Има дете у селу,
Име му је Лаза,
Ал га зову друкчије -
Материна маза.
Кад сва деца устану,
Он и онда спава,
Кад му кажу: устани!
Њега боли глава
Лазо о Лазо
Материна мазо
Лазо о Лазо
Материна мазо
Кад устане, не уме
Да се сам обуче,
Не сме да се умије,
Исте воде вруће.
Кад га жуља ципела,
Он ципелу туче,
Тад га рука заболи,
Па онда јауче.
Кад му даду јабуку,
Он би хтео шљива,
Кад му пруже погачу,
Онда би кољива.
Кад се мало огребе,
Плаче и запева:
Јао, јао, помагај,
Изић ће ми црева!
Кад је суво, замеси
Блата па се каља,
Кад га мати покара,
Легне па се ваља.
Кад му успу таране,
Он би јео риба,
Кад се рибе наједе,
Тад га боли тиба.
Па зато га не зову
По имену: Лаза,
Већем јадно, жалосно:
Материна маза!
МИШ ЈЕ ДОБИО ГРИП
Миш је добио грип
Па је сео у џип
И превалио пут дугачак
Да га прегледа доктор мачак.
Доктор пацијента штипну
Пацијент нешто зуцну
Доктор му леђа пипну
Затим га у чело куцну
Са моје тачке гледишта
Није ти ништа
То каза
Па га смаза
ПАЧИЈА ШКОЛА
"Јесте л' чули, кумо,
Верујте, без шале -
Отвара се школа
За пачиће мале.
Тако је и било,
Верујте, без шале -
Отворила се школа
За пачиће мале.
Сви пачићи дошли,
На скамијам' стоје;
Стари патак метно
Наочаре своје.
Све их је уписо
У каталог, мале,
Па их је прозиво -
Верујте, без шале.
Па се онда шето
С озбиљношћу крутом;
Учио их, учио
И књигом и прутом.
Учио их, учио
Од среде до петка,
Ал' се нису одмакли
Даље од почетка.
Није било успеха
Учитељском труду,
Цела мука његова
Остаде залуду.
Ништа више не научи
Пачурлија та,
Него што је и пре знала:
Га, га, га, га, га!
ПАТАК И ПАЧИЋИ
У великој бари дешавају се чудне ствари.
Неко пачићима задовољство квари.
- Ква, ква, ква... кре!
- Ква, ква, ква... кре, кре!
- Квааа!- Продера се стари патак.
- Ко је од вас рекао кре?
- Хоћу одговор брзо, што пре!
- И упути им поглед строг и кратак.
- Некоме ћу да испрашим батак,
почупаћу му реп и направити јастук леп.
Није вам ово Река Нил,
одмах да сте променили понашања стил,
а није ни олимпијски базен,
промените уз то и понашања дезен.
Дошли смо овде да пливате и да се купате,
а не пачији род да брукате!
- Пачићи рекоше сви у глас:
Не љути се на нас џабе,
то се чуо глас зелене жабе.
- Ква, ква, кваак!
- Наљути се још више патак.
- Ја одлично познајем жабе глас,
она не лаје као пас,
а познајем и гласове свих животиња у бари.
Тако стоје ствари!
Схватише пачићи у чему је проблем.
Изгледа да је устао на лево крило,
решио да се свађа, па било како било.
Али, доплива зелена жаба до патка и рече му:
- Кре, кре... креее!
- Патак је био изненађен и љутито је упита:
- Зашто упадаш у наш разговор и ко ти је то дозволио?
- И на крају рече: - Бре!
- А жаба, шта би друго, поново рече: - Кре!
Схватио је патак да је претерао и брзо је смислио начин како да поправи
расположења стање:
- Доста је било купања за пре подне,
сви у колону и високо репиће,
водим вас на колаче од шећерне репе,
а после подне поново на купање!
ПИСАЊЕ СЛОВА
Писање се брзо учи,
писати зна рука свака
била лева или десна,
слова пише за првака.
А слова су бистра, течна,
попут воде што се пије.
Вук их створи да су вечна,
с њима главе писменије.
Ко у свакој доброј кући
где постоји какав ред,
о словима треба рећи
да имају редослед.
Редоследу име дали,
то верујем да сте знали.
У АЗБУЦИ она стоје
и тридесет места броје.
ПЛАВИ ЧУПЕРАК
Чуперак косе обично носе
неко на оку,
неко до носа,
ал' има један чуперак плави
замисли где?
У мојој глави.
Како у глави да буде коса?
Лепо.
У глави.
То није мој чуперак плави
већ једне Сање из шестог 'а'.
Па шта?
Видећеш шта кад једног дана
чуперак нечије косе туђе
мало у твоју главу уђе,
па се умудриш,
удрвениш,
па мало - мало па... поцрвениш,
па грицкаш нокте
и кријеш лице,
па шаљеш тајне цедуљице,
па нешто куњаш,
па се мучиш,
па учиш - а све којешта учиш.
Измешаш роткве и ромбоиде.
Измешаш ноте и пирамиде.
Измешаш лептире и градове.
И спортове и ручне радове.
И тропско биље. И старе Грке.
И лепо не знаш шта ћеш од муке.
Сад видиш шта је чуперак плави
кад ти се данима мота по глави,
па од дечака - правог јунака
направи туњавка и неспретњака.
ТАШИ, ТАШИ
Таши, таши, танана,
Ево једна грана,
А на грани јабука
Као молована.
Долетеће птичица,
Љуљнуће се грана,
Отпашће јабука, -
Дигнуће је Ана.
Таши, моја, па моја,
Носи деда шебоја,
На шебоју шара,
То је бубамара.
Бубамара лепета,
Не боји се детета,
На руку му слета
Са шебоја цвета.
Таши, бела, дебела,
Сва су деца весела,
Донео им чика
Из шуме лешника,
Јела би и Љуба,
Али нема зуба,
Зато јој је сека
Узварила млека.
Таши, роде, па роде,
Курјак бере јагоде
Кад набере доста
Молиће га Коста,
Да их све не помлави,
Да и Насти остави,
А курјак ће каз'ти:
"Како не бих Насти!"
Таши, таши, моје луче,
Иде баба по унуче,
Из далека прстом пружа:
Ено је моја Ружа!
Таши, таши, Ружице,
Нека бриде ручице,
Знаш да воли баба Јела
Кад су деца весела.
Таши, таши, малена,
Сукња ти је шарена,
Кошуљица бела,
Кума ти је донела;
Коса ти је плава,
Паметна ти глава,
А усташца замедљана
Увек насмејана.
Таши, таши, Цвето,
Моје чедо пето,
Имаш четир' брате,
Сви питају за те.
Један пита: Камо је?
Други веле: Тамо је!
Трећи тражи Цвету
По беломе свету,
А четврти нађе милу
На мајчином крилу.
ЖАБА ЧИТА НОВИНЕ
Седи жаба сама
На листу локвања,
Од жаркога сунца
Штитом се заклања.
Да новине чита,
То вам слика каже,
Ал' не мож' да нађе
Што јој очи траже.
Знате већ о чему
Жабе бригу воде:
Хоће ли се скоро
Одселити роде.
ЗАКЛЕО СЕ БУМБАР
Зум - зум...
Заклео се бумбар у цвет и у мед,
Да ће на ливади да направи ред.
Неће ту да вршља од сад било ко,
Ни зека, ни јага, ни коза, ни во.
Заклео се бумбар у цвет и у мед,
Да ће на ливади да направи ред.
Неће ту да вршља од сад било ко,
Ни зека, ни јага, ни коза, ни во.
Нек знају и странци,
Жирафа, зебра и лос.
Свакога к'о пасе,
Угришће за нос, за нос, за нос.
Зум - зум...
Зум - зум...
Заклео се бумбар у цвет и у мед,
Да ће на ливади да направи ред.
Неће ту да вршља од сад било ко,
Ни зека, ни јага, ни коза, ни во.
Заклео се бумбар у цвет и у мед,
Да ће на ливади да направи ред.
Неће ту да вршља од сад било ко,
Ни зека, ни јага, ни коза, ни во.
Јер они су збиља,
Неваспитан свет.
Чупајући траву,
Поједу и цвет, и цвет, и цвет.
Зум - зум...
Зум - зум...
ЖИВОТИЊСКИ ПРОБЛЕМИ
Стонога има проблем стари
треба јој ципела педесет пари.
Жирафу мучи прехлада мала
треба јој два три метра шала.
Рибе имају проблема важних
река је пуна мушица лажних.
Медведа снашла права беда
пчеле му уопште не дају меда.
И слон има проблеме нове
начисто му се иступиле кљове.
Зато сова мудрица стара
агенцију за савете отвара.
Нема света ни планете
Где не може стићи дете,
Јер све дечје стазе воде
Од игре до слободе.
Цвеће је украс баште
Лептир је украс цвета,
А деца пуна маште
Деца су
Украс света...
Лепе песме тихе тајне
Све љубави важне сјајне,
Нека плану нек' се роде
Од игре до слободе.
Цвеће је украс баште
Лептир је украс цвета,
А деца пуна маште
Деца су
Украс света.
АЛА ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ
Ала је леп
Овај свет,
Онде поток,
Овде цвет;
Тамо њива,
Овде сад,
Ено сунце,
Ево хлад!
Тамо Дунав,
Злата пун,
Онде трава,
Овде жбун,
Славуј песмом
љуља луг.
Ја га слушам
И мој друг.
БРАЋУ НЕ ДОНОСЕ РОДЕ
Једног дана решио мој тата
За рођендан да ми купи брата.
Питао је у дућану где продају суву храну
И купус из срема, али рекли су му: нема.
Једног дана решио мој тата
За рођендан да ми купи брата.
Питао је у банату, тразио у интернату
Ишао до срема, али рекли су му: нема.
Онда једног лепог дана
Дође мама насмејана
Право из породилишта као да то није ништа
И рече са врата: доносим ти брата.
А тата?
А тата ко тата
А тата збори опет: доста је било бајке.
Браћу не доносе роде већ их рађају мајке.
ЧИЧА И ЧАЈ
Чича има обичај
да са румом пије чај,
онда мало јаче виче
и ловачке прича приче.
Деца да би чула приче
окупе се око чиче,
Чича оне који буче
За чуперак често вуче.
ДЕТЕ
Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.
Нећете ми веровати
И велики песник Гете
Некада је био беба
И веома немирно дете.
Бркати хајдук Вељко
Што је злотвору прашио пете
У почетку је сисао палац
И био немогуће дете.
Јунаци космоса
Што лете на друге планете
Прво су седели на ношама
А после су сели у ракете.
Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.
ГОЛЕМА РЕПА
Сејо деда репу
Одмах после кише,
Порасла му репа
Какве нема више,
Тако је то кад се сеје
Одмах после кише.
Тад се деда посла лати,
Па отиде репу брати.
Трза, трза, - ал' му труд
Беше узалуд.
Позва деда бабу,
Баба зграби деду,
Деда зграби репу.
Трза, трза, - ал' му труд
Беше узалуд.
Позва деда малу Јулку,
Јулка зграби бабу,
Баба зграби деду,
Деда зграби репу.
Трза, трза, - ал' му труд
Беше узалуд.
Позва Јулка куцу Зујку,
Зујка зграби Јулку,
Јулка зграби бабу,
баба зграби деду,
Деда зграби репу.
Трза, трза, - сад му труд
Није био узалуд.
Деда рече: Ево је -
Целог јутра пево је.
Баба пола одсече
Да је скува довече.
ЈУНАК ЗЕКА
Одмаглио зека кроз шуму да скита,
ни маму ни тату
не стиже да пита.
Јурцао је лево, јурцао је десно
к'о да је у шуми
за зечеве тесно!
Ко зна где све није завукао њушку,
дирнуо је храбро
и ловчеву пушку.
Једнога је вука чупнуо по репу
и јурио пољем тета-лију лепу.
Да л' је икад било,
тако храброг зеца,
ил' су њега овде нацртала деца?!
Шта је даље било, види се из књиге,
јунак зека спава, не море га бриге!
КАД ПОРАСТЕШ ШТА ЋЕШ БИТИ
Кад порастеш шта ћес бити,
мораш једном одлучити.
Знај учитељ или лекар,
није исто што и пекар.
Да би лекар мог'о бити,
мораш доста научити.
Учитељи пуно знају,
зато деци знање дају.
Пекар раном зором рани,
да нас хлебом све нахрани.
Занимања разних има,
али знање, треба свима.
Зато, ако добро учиш,
ти ћес лако да одлучиш.
КАД САМ БИО ВЕЛИКИ
Кад сам ја био велики,
баш сам правио многа чуда!
Пео сам се,
на пример,
на разна брдовита брда
и - свуда!
Истукао сам једног дивљег лава
- без прута.
Био сам на Месецу два пута,
а можда и три пута.
После сам и на јужни пол пловио.
Ту сам дурбином кита приметио.
Није ни трепнуо
- а већ сам га уловио!
Осталим сам китовима запретио.
Кад сам ја био велики,
тата је морао сваки дан да се умива.
Победио сам једног гусара.
Победио сам једног дива!
Победио сам... још једног дива!
И сваки див је плак'о.
И све тако...
Кад сам ја био велики,
могао сам целу улицу да истучем.
Могао сам са куће кров да скинем.
Могао сам сваког кера за ухо да повучем.
Могао сам слона за сурлу да уштинем.
А можда: и два слона да уштинем!
Кад сам ја био велики,
нико није смео да ме по млеко шаље!
Кад сам ја био велики...
Кад сам ја био велики...
Е - не знам даље.
КАД СИ СРЕТАН
Кад си сретан лупни дланом ти од длан
Кад си сретан лупни дланом ти од длан
Кад си сретан и кад желиш, с другим делит срећу сву
Кад си сретан лупни дланом ти од длан
Кад си сретан прстима пуцкетај ти
Кад си сретан прстима пуцкетај ти
Кад си сретан и кад желиш, с другим делит срећу сву
Кад си сретан прстима пуцкетај ти
Кад си сретан колена потапшај ти
Кад си сретан колена потапшај ти
Кад си сретан и кад желиш, с другим делит срећу сву
Кад си сретан колена потапшај ти
Кад си сретан лупни ногама од под
Кад си сретан лупни ногама од под
Кад си сретан и кад желиш, с другим делит срећу сву
Кад си сретан лупни ногама од под
Кад си сретан викни гласно сад ура
Кад си сретан викни гласно сад ура
Кад си сретан и кад желиш, с другим делит срећу сву
Кад си сретан викни гласно сад ура
Кад си сретан ти понови ово све
Кад си сретан ти понови ово све
Кад си сретан и кад желиш, с другим делит срећу сву
Кад си сретан ти понови ово све
КАО МАМА
Што си љута мама
ти на своју клинку,
веруј, нисам хтела
да уништим шминку.
Пробала сам мало
оне твоје креме,
оловке за очи,
ружеве, парфеме.
А хаљина твоја
у црвеној боји
уз штиклице танке
баш ми лепо стоји.
Мало је дугачка
па сам на њу стала,
само сам је мало
с краја поцепала.
Рукавице беле
остале су целе,
а бисери ситни,
зар су они битни?
И скупа помада
што лепо мирише
овај кармин с уста
нешто слабо брише.
Опрости ми, мама,
немој љута бити,
хтела сам да будем
мало као и ти.
КО МЕ РОДИО
Мама каже да сам девет месеци
у њеном стомаку била и
да ме она у породилишту родила.
Бака прича да ме је она лично
испред улазних врата пронашла
када је ујутру из стана изашла.
Њена лабава прича није опстала,
не даје ни мало тачан одговор
како сам стварно настала.
Тата каже да ме донела рода,
као са мном дуго летела
па право у креветац слетела.
Можда је њега донела рода,
у друштву или сама, али ја знам
да ме родила моја Мама.
КУПАЊЕ
Ала је то дивота
Кад се ко окупа!
- Што се не би купали,
Вода није скупа!
Морамо се купати,
Прљавштину стрести,
- Нечистоћа привлачи
Рђу и болести.
Зато је мајка спремила
Воду, - али млаку,
Зато је окупала
Свога малог Лаку.
А сад вели: - Цицу ми
Пуштати не смете,
Јер ће мислит да је сир,
Појешће ми дете.
Куцову је слободно,
Нек се заиграва,
Он ће Лаку чувати
Кад легне да спава.
А старији, Андреја,
Он се већем свукао,
Што га већ не купају,
Чисто би се туко.
Чекај, чекај, Андреја,
Док обришу Лаку,
Ти ћес онда добити
Другу воду млаку.
Лака ће се у колевци
Топити у сласти,
А шта буде сневао
Неће ником каз'ти.
МАЧАК ИДЕ МИШУ У СВАТОВЕ
Женио се млади миш
У селу Шалали;
Водили су девојку, -
Мачка нису звали.
Мачак реко: "Чекајте
И госта незвана!"
У сонице упрего
Четири зекана.
Па појури сватовски
По том путу белом,
У паради највећој,
С породицом целом.
Али неко поручи
Мишу брзојавом:
"Сакријте се, сватови,
Не шал'те се главом"!
Мачак стиже прекасно, -
Јер за часак тили
Весели су сватови
Сви у рупи били.
"Многа лета" чуло се
Све до зоре саме,
Из местанца сигурног
Из рупине таме.
МАЛИ БРАТА
Дочепо се мали брата
Очевога сата,
А сат је од злата,
Па има и врата.
Ала је то лепо!
А на уво кад га метне,
Тад се чује нека звека,
Сат говори: Тика-така!
Брата мисли, хоће млека.
Ала је то мудро!
Залио га слатким млеком
Неколико пути,
Брата мисли, сат се најео,
па сад зато ћути.
Ал' се разумемо!
Сад су пуни обадвоје,
И сатић и брата,
Обадвоје сада ћуте,
А кад дође тата
- Ал' ће бити гужве!
МАТЕРИНА МАЗА
Има дете у селу,
Име му је Лаза,
Ал га зову друкчије -
Материна маза.
Кад сва деца устану,
Он и онда спава,
Кад му кажу: устани!
Њега боли глава
Лазо о Лазо
Материна мазо
Лазо о Лазо
Материна мазо
Кад устане, не уме
Да се сам обуче,
Не сме да се умије,
Исте воде вруће.
Кад га жуља ципела,
Он ципелу туче,
Тад га рука заболи,
Па онда јауче.
Кад му даду јабуку,
Он би хтео шљива,
Кад му пруже погачу,
Онда би кољива.
Кад се мало огребе,
Плаче и запева:
Јао, јао, помагај,
Изић ће ми црева!
Кад је суво, замеси
Блата па се каља,
Кад га мати покара,
Легне па се ваља.
Кад му успу таране,
Он би јео риба,
Кад се рибе наједе,
Тад га боли тиба.
Па зато га не зову
По имену: Лаза,
Већем јадно, жалосно:
Материна маза!
МИШ ЈЕ ДОБИО ГРИП
Миш је добио грип
Па је сео у џип
И превалио пут дугачак
Да га прегледа доктор мачак.
Доктор пацијента штипну
Пацијент нешто зуцну
Доктор му леђа пипну
Затим га у чело куцну
Са моје тачке гледишта
Није ти ништа
То каза
Па га смаза
ПАЧИЈА ШКОЛА
"Јесте л' чули, кумо,
Верујте, без шале -
Отвара се школа
За пачиће мале.
Тако је и било,
Верујте, без шале -
Отворила се школа
За пачиће мале.
Сви пачићи дошли,
На скамијам' стоје;
Стари патак метно
Наочаре своје.
Све их је уписо
У каталог, мале,
Па их је прозиво -
Верујте, без шале.
Па се онда шето
С озбиљношћу крутом;
Учио их, учио
И књигом и прутом.
Учио их, учио
Од среде до петка,
Ал' се нису одмакли
Даље од почетка.
Није било успеха
Учитељском труду,
Цела мука његова
Остаде залуду.
Ништа више не научи
Пачурлија та,
Него што је и пре знала:
Га, га, га, га, га!
ПАТАК И ПАЧИЋИ
У великој бари дешавају се чудне ствари.
Неко пачићима задовољство квари.
- Ква, ква, ква... кре!
- Ква, ква, ква... кре, кре!
- Квааа!- Продера се стари патак.
- Ко је од вас рекао кре?
- Хоћу одговор брзо, што пре!
- И упути им поглед строг и кратак.
- Некоме ћу да испрашим батак,
почупаћу му реп и направити јастук леп.
Није вам ово Река Нил,
одмах да сте променили понашања стил,
а није ни олимпијски базен,
промените уз то и понашања дезен.
Дошли смо овде да пливате и да се купате,
а не пачији род да брукате!
- Пачићи рекоше сви у глас:
Не љути се на нас џабе,
то се чуо глас зелене жабе.
- Ква, ква, кваак!
- Наљути се још више патак.
- Ја одлично познајем жабе глас,
она не лаје као пас,
а познајем и гласове свих животиња у бари.
Тако стоје ствари!
Схватише пачићи у чему је проблем.
Изгледа да је устао на лево крило,
решио да се свађа, па било како било.
Али, доплива зелена жаба до патка и рече му:
- Кре, кре... креее!
- Патак је био изненађен и љутито је упита:
- Зашто упадаш у наш разговор и ко ти је то дозволио?
- И на крају рече: - Бре!
- А жаба, шта би друго, поново рече: - Кре!
Схватио је патак да је претерао и брзо је смислио начин како да поправи
расположења стање:
- Доста је било купања за пре подне,
сви у колону и високо репиће,
водим вас на колаче од шећерне репе,
а после подне поново на купање!
ПИСАЊЕ СЛОВА
Писање се брзо учи,
писати зна рука свака
била лева или десна,
слова пише за првака.
А слова су бистра, течна,
попут воде што се пије.
Вук их створи да су вечна,
с њима главе писменије.
Ко у свакој доброј кући
где постоји какав ред,
о словима треба рећи
да имају редослед.
Редоследу име дали,
то верујем да сте знали.
У АЗБУЦИ она стоје
и тридесет места броје.
ПЛАВИ ЧУПЕРАК
Чуперак косе обично носе
неко на оку,
неко до носа,
ал' има један чуперак плави
замисли где?
У мојој глави.
Како у глави да буде коса?
Лепо.
У глави.
То није мој чуперак плави
већ једне Сање из шестог 'а'.
Па шта?
Видећеш шта кад једног дана
чуперак нечије косе туђе
мало у твоју главу уђе,
па се умудриш,
удрвениш,
па мало - мало па... поцрвениш,
па грицкаш нокте
и кријеш лице,
па шаљеш тајне цедуљице,
па нешто куњаш,
па се мучиш,
па учиш - а све којешта учиш.
Измешаш роткве и ромбоиде.
Измешаш ноте и пирамиде.
Измешаш лептире и градове.
И спортове и ручне радове.
И тропско биље. И старе Грке.
И лепо не знаш шта ћеш од муке.
Сад видиш шта је чуперак плави
кад ти се данима мота по глави,
па од дечака - правог јунака
направи туњавка и неспретњака.
ТАШИ, ТАШИ
Таши, таши, танана,
Ево једна грана,
А на грани јабука
Као молована.
Долетеће птичица,
Љуљнуће се грана,
Отпашће јабука, -
Дигнуће је Ана.
Таши, моја, па моја,
Носи деда шебоја,
На шебоју шара,
То је бубамара.
Бубамара лепета,
Не боји се детета,
На руку му слета
Са шебоја цвета.
Таши, бела, дебела,
Сва су деца весела,
Донео им чика
Из шуме лешника,
Јела би и Љуба,
Али нема зуба,
Зато јој је сека
Узварила млека.
Таши, роде, па роде,
Курјак бере јагоде
Кад набере доста
Молиће га Коста,
Да их све не помлави,
Да и Насти остави,
А курјак ће каз'ти:
"Како не бих Насти!"
Таши, таши, моје луче,
Иде баба по унуче,
Из далека прстом пружа:
Ено је моја Ружа!
Таши, таши, Ружице,
Нека бриде ручице,
Знаш да воли баба Јела
Кад су деца весела.
Таши, таши, малена,
Сукња ти је шарена,
Кошуљица бела,
Кума ти је донела;
Коса ти је плава,
Паметна ти глава,
А усташца замедљана
Увек насмејана.
Таши, таши, Цвето,
Моје чедо пето,
Имаш четир' брате,
Сви питају за те.
Један пита: Камо је?
Други веле: Тамо је!
Трећи тражи Цвету
По беломе свету,
А четврти нађе милу
На мајчином крилу.
ЖАБА ЧИТА НОВИНЕ
Седи жаба сама
На листу локвања,
Од жаркога сунца
Штитом се заклања.
Да новине чита,
То вам слика каже,
Ал' не мож' да нађе
Што јој очи траже.
Знате већ о чему
Жабе бригу воде:
Хоће ли се скоро
Одселити роде.
ЗАКЛЕО СЕ БУМБАР
Зум - зум...
Заклео се бумбар у цвет и у мед,
Да ће на ливади да направи ред.
Неће ту да вршља од сад било ко,
Ни зека, ни јага, ни коза, ни во.
Заклео се бумбар у цвет и у мед,
Да ће на ливади да направи ред.
Неће ту да вршља од сад било ко,
Ни зека, ни јага, ни коза, ни во.
Нек знају и странци,
Жирафа, зебра и лос.
Свакога к'о пасе,
Угришће за нос, за нос, за нос.
Зум - зум...
Зум - зум...
Заклео се бумбар у цвет и у мед,
Да ће на ливади да направи ред.
Неће ту да вршља од сад било ко,
Ни зека, ни јага, ни коза, ни во.
Заклео се бумбар у цвет и у мед,
Да ће на ливади да направи ред.
Неће ту да вршља од сад било ко,
Ни зека, ни јага, ни коза, ни во.
Јер они су збиља,
Неваспитан свет.
Чупајући траву,
Поједу и цвет, и цвет, и цвет.
Зум - зум...
Зум - зум...
ЖИВОТИЊСКИ ПРОБЛЕМИ
Стонога има проблем стари
треба јој ципела педесет пари.
Жирафу мучи прехлада мала
треба јој два три метра шала.
Рибе имају проблема важних
река је пуна мушица лажних.
Медведа снашла права беда
пчеле му уопште не дају меда.
И слон има проблеме нове
начисто му се иступиле кљове.
Зато сова мудрица стара
агенцију за савете отвара.